Ilirija

Poligamija i bigamija u srpskoj tradiciji

Ovom temom bavio se Tihomir Đorđević, etnolog, prvi moderni folklorista u XX veku, i profesor beogradskog univerziteta. On je u jednom od najznačajnih i najuticajnih književnih časopisa „Srpski kultni glasnik“ objavio tekst pod naslovom „Bigamija i Poligamija kod Srba“. Tekst je objavljen u XIX broju, 1. jula 1907. godine.

Foto: Bigamija i poligamija su bile retke čak i u drevnom Izraelu, ali su iz perspektive Biblije dopuštene / Medium.com

Đorđević je napočeku naveo da je poligamija u istoriji bila veoma rasprostranjena kako na područiju Srbije, tako i u celoj Evropi. Naveo je primere, kako bi tu tezu odbranio. U svom radu objašnjava da postoji nužna poligamija i poglimija iz strasti. Nužnu opravdava, dok poligamiju iz strasti naravno osuđuje. Glavni razlog zbog čega je dolazilo do formiranja poligamijskoj braka, jeste nemogućnost ostvarivanja poroda. To je svrha i smisao čovekovog života. „Čovjek se ne rađa da na pretek jede i pije kao dobar pastug (ždrebe) na punane jasli; ljudi se ne žene da u igri svoje dane premeću, nego da nakon sebe svoj porod ostave, da na sinovljeve ruke umru i da ih sinovi u grob polože, a njihovo imanje da đeci ostave, a ne da im ga kusi i repati razvukuju.“

Postojala su 5 mogućnosti kada je supružnik mogao da dovede drugog braćnog druga:

  1. Prvi primer pokazuje da nisu samo žene bile obuhvaćene poligamijom… Ukoliko muškarac i žena ne mogu da imaju poroda, a krivica je na muškarcu i njegovog nesposobnosti, stvaran je poligamijski brak. Žena bi sklopila novi brak sa muževim bratom( deverom) ili sa najbližim muškim srodniko. Deca koja bi dobila sa njim, važila bi kao deca njegovog prvog muža sa kim nije mogla da ima dece. Nosila bi njegovo prezime.
  2. Ukoliko je žena nerotkinja, muž je imao pravo da dovede drugu ženu. Najčešće ga je prva žena ženila( ona ga je posticala na ponovnu ženidbu, nalazila bi i ugovarala svadbu sa novom nevestom), Đorđević takve primere navodi. Muž je prema prvoj ženi imao obavezu da je izdržava i brine o njoj do kraja svog života, a ona bi mu postala kao sestra.
  3. Ukoliko bi žena rađala samo žensku decu, muž je takođe imao pravo da dovede drugu ženu.
  4. Ako bi žena u nekom trenutku svog života postala fizički nesposobna od neke bolesti ili bi doživela neku povredu, koja bi dovela do teških posledica( na primer oslepi, ogluvi) i nije u mogućnosti da brine o deci ako je ih ima, muž je takođe imao mogućnost da dovede drugu ženu. U ovom primeru, kao i u prethodnom, muž je morao da izdržava prvu ženu do kraja života i da brine o njoj.
  5. Kada bi žena načinila neki smrtni greh (u tekstu se navodi primer kada je žena prevarila svog muža), muž je imao pravo da ženu otera i da se oženi sa drugom. U ovom slučaju, muž nije u obavezi da se brine i izdržava svoju prvu ženu. Iako je nastajala iz nužde da se podigne potomstvo, poligamija je plod velike ljubavi i žrtve žene, koja se svega odriče samo da se kuća i ime njenog muža ne bi zauvek zatrlo. Ipak, u mnogo slučajeva ljudi koji su se odlučili da sklope poligamijski brak, nisu bili prihvaćeni od strane njihove sredine. Tako je jedan sveštenik proglasio čoveka koji je doveo drugu ženu, za bezakonika i odlučio da ga protera iz crkve, iako se prva žena klela da mu je ona sada kao sestra.
    Đorđević na kraju rada navodi da je poreklo poligamije u srpkom narodu došlo od strane evropskih naroda (zapadnjačke civilizacije), starosedelaca (Ilirija i Tračana) i kaže da su verovatno uticaj imali Turci i njihova okupacija. Ovakav oblik poligamije se prvi put javlja u Svetom Pismu, možemo reći da je to izvor nužne poligamije i tu možemo tražiti vezu sa poligamijom u našoj tradiciji. Naime, Sara je svom mužu Avramu, dovela svoju sluškinju Egipćanku Agaru i ona je posala njegova žena. (1 Mojsijeva 16, 1-4). Isto tako u Bilbiji postoji deverski brat. U slučaju da čovek umre, a nije imao poroda, njegovu ženu bi trebao da soženi njegov brat, a deca koja bi rodila pripadala bi njenom pokojnom mužu. Nosila bi njegovo ime i na taj način bi se sačuvalo njegovo potomstvo(1 Mojsijeva 38, 6-8).

Autor: Uroš Lukić

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

NAJČITANIJE

Poželjno kopiranje i uzimanje sadržaja bez dozvole

Za sve informacije pišite nam na

office[at]i1info.net

Copyright © 2015 Flex Mag Theme. Theme by MVP Themes, powered by Wordpress.

To Top