Istorija

Pravo značenje Vidovdana

Vidovdan, u južnim srbskim krajevima nazivan Veligden, dan je posvećen svetome Vidu.

Foto: Vidovdan na Gazimestanu 2009. / Wikipedia

Sa tim u vezi, nije na odmet znati ponešto od ovoga što sledi:

  • Vidovdan se u srbskom narodu praznovao 8. juna, po današnjem kalendaru – 21. juna, kao letnja dugodnevica;
  • Godine 1889, 15/27. juna, u Kraljevini Srbiji, ali i u Vojvodini Srbskoj, svečano je obeležena petstota godišnjica Kosovske bitke;
  • Srbska pravoslavna crkva unela je Vidovdan u svoj mesecoslov tek 1892. godine, tako što ga je sa dugodnevice pomerila, razložno ili ne, na dan Kosovske bitke.

Kad se to već desilo, i Vidovdan vezan za Kosovski kult, njegov narodski naziv Veligden napušten je i prebačen na Vaskrs, ali je ta promena omogućila najpre pesnicima, a potom i misliocima raznih opredeljenja, uključujući i duhovnike, da se razmahnu i po svojoj misaonoj snazi doprinesu oplemenjivanju Vidovdanske etike iskazane i onim narodnim dvostihom “vidjeće se na polju Kosovu, ko je vjera, ko li je nevjera”. Pa će patrijarh srbski Gavrilo (Dožić, 1881-1938-1950) s proleća 1941. godine, u neposrednoj vezi sa dvadesetsedmomartovskim zbivanjima, reći da “Vidovdan i po značenju i po sadržini… vodi Carstvu Nebeskome u odricanju života u korist otadžbine! To je bio i ostao ideal… srpskog naroda kroz vekove… zadojen kosovskom etikom i duhom Njegoševe borbe koja proklamuje krajnje ljudske mogućnosti… uslovljene gubitkom života u spasavanju otadžbine! To, bez ma kakvog dvoumljenja, za svakoga Srbina treba da bude nacionalno Jevanđelje i večni zakon”.

Patrijarhove reči o Carstvu Nebeskom i, posredno, o Srbima kao Nebeskom Narodu, mogu se objašnjavati isključivo vezanošću srbskog naroda za sopstvenu tradiciju i, sa tim u vezi, za neprestanu borbu ravnu onoj iz srbskih oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine, kada su “prvi među najboljima… svojim mačem u rukama raskinuli lance našeg ropstva i junački osvetili Kosovo, dovršivši vekovni san naših dedova u oslobođenju i ujedinjenju i položivši večne temelje naše mile otadžbine, dajući rado svoje živote na večni oltar slobode, da bi tako zauvek živeli u srcima svih Srba!”

A sve to, sve što jedan Srbin uradi za svoga zemaljskog života, tiče se ne samo njega i njegovih potomaka, već i njegovih predaka nastanjenih u Carstvu Nebeskom, odnosno u Nebeskoj Srbiji koju čine svi Srbi od početka. Nebeska Srbija kultno je mesto u kome će se, jednoga dana, po Božjoj promisli, pored onih koji se sada tamo nalaze, naći i savremeni Srbi i brojni naraštaji njihovih budućih potomaka. Samo zbog toga, zbog takvog shvatanja Carstva Nebeskog i Nebeske Srbije, patrijarh Gavrilo pominje vekovne sne i svesne žrtve naših predaka koji su rado davali “svoje živote na večni oltar slobode, da bi zauvek živeli u srcima svih Srba”, i onih u zemaljskoj, i onih u Nebeskoj Srbiji.

  • Srbsko pravoslavlje u svom svetiteljskom imenoslovu ne poznaje sveca pod imenom Vid, nema ga u srbskim žitijima svetih, nije mu ikakva služba sastavljena, niti ima svoga tropara, kratke pesme, ili himne.
  • Znamo li za narodnu izreku “prema svecu i tropar”, biće nam jasno i njeno značenje: svako dobija ono što je i zaslužio. A šta je sveti Vid zaslužio, ili nije zaslužio, može se videti i iz onoga što se na raznim stranama praktikuje tokom vidovdanskih svečanosti. Ovde je dovoljno reći da su uoči Vidovdana paljene vatre pred kućom, a na sam praznik pale se lile, osušene kore trešnje ili višnje. To je dan za vračanje, gatanje i branje lekovite trave “vidovače” ili “vidovčice” koja se rano, pre no Sunce izađe, baca u izvor, da bi se oni koji su se tu našli – tom vodom umili. Lekovito za oči deluje i vidovdanska rosa. “Stariji svet na ovaj dan ne igra i ne peva, niti to odobrava mlađima. Svuda se oživljavaju priče o Kosovskoj bitki, caru Lazaru (1329-1389) i ostalim srpskim ratnicima. Starci tvrde da se vode u ponoć promene, pa iz bistre pređu u crvene, jer je mnogo srpskih junaka iskrvavilo od Kosova do danas. Po crkvama se daju parastosi kosovskim junacima, a ponegde i svim izginulim ratnicima. Narod kaže da i kukavica na ovaj dan prestane da kuka za izginulima na Kosovu polju”.

Kult svetoga kneza Lazara

U srbski crkveni kalendar, u 28. jun upisani su prorok Amos, otac proroka Isaije (obojica iz 5. veka pre Hrista), i sveti knez Lazar, car Lazar iz narodne pesme, onaj koji je 1389. godine, 15. juna (po današnjem računanju: 28), poginuo na Polju Kosovu. Proroci Isaija i Amos nisu interesantni za ovu priču, ali zato jeste knez Lazar, čiji se kult hrišćanskog mučenika počeo razvijati nedugo po Kosovskoj bitki. Uporedo s onim što se dešavalo u crkvenim krugovima, njegov kult kao mučenika i junaka Kosovske bitke razvijao se i u narodnoj tradiciji.

Lazarevi zemni ostaci, odnosno mošti pošto je kanonizovan za svetitelja, počivali su u njegovoj zadužbini Ravanici, kod Ćuprije. Krajem 17. veka, u vreme onoga masovnog pokreta poznatog kao Seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, njegove mošti prenesene su iz Ravanice, stigle su do Sent Andreje u Ugarskoj, a nešto kasnije pohranjene su u Ravanici Vrdničkoj, u Fruškoj gori; tu su ostale sve do aprila 1942. godine, kada su prenesene u Sabornu crkvu u Beogradu.

Godine 1954, Sveti arhijerejski sabor Srbske pravoslavne crkve odlučio je da se mošti svetoga kneza Lazara, posle skoro trovekovnog izbivanja, vrate u Ravanicu. Ta je odluka sprovedena o šeststotoj godišnjici Kosovske bitke, tako što je njegov ćivot, od Vidova dne 1988. do avgusta 1989. godine, iz beogradske Saborne crkve, preko manastira Vrdnika, Ozrena, Tronoše i Ćelija, preko Šapca, Valjeva i Kragujevca, pa manastira Žiče, Ljubostinje i Pavlice (severno od Raške) prenesen do Kosova polja. Na Gazimestanu, mestu Kosovske bitke, održan je pomen, da bi se posle boravka u manastiru Gračanica i svečanih vidovdanskih bogosluženja, ćivot s Lazarevim moštima preko Niša, Kruševca i manastira Manasije vratio u Ravanicu.

Autor: Ilija Petrović – istoričar

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

NAJČITANIJE

Poželjno kopiranje i uzimanje sadržaja bez dozvole

Za sve informacije pišite nam na

office[at]i1info.net

Copyright © 2015 Flex Mag Theme. Theme by MVP Themes, powered by Wordpress.

To Top