”Porađanje je tako povezano sa životom – tako slično – da izbori koji ga okružuju često budu ostavljeni slučajnosti. Mi pokušavamo da radimo što i svi drugi, pretpostavljajući da je to najbolje.
Živeći u tehnološkom društvu, pokušavamo da mislimo da najbolje jeste i najskuplje. Ovo je uglavnom istina, bilo da govorimo o mobilnim telefonima, kamerama, automobilima ili kompjuterima. Kada je o porađanju reč, nije bezuslovno tako.”
— Ina Mej Gaskin, najpoznatija svetska babica
Moje bake su svu svoju decu rodile kod kuće. Blizanci baka Jele umrli su par dana nakon porođaja, jer su prerano rođeni. Da su bili u mogućnosti da se rode u bolnici, verovatno bi preživeli.
Međutim, preostalih sedmoro dece koje su moje dve bake rodile kod kuće bili su živi i zdravi, a isto tako bilo je i sa mojim prabakama. Jedna je imala osmoro dece, druga – šestoro, i sve su one rađale uz podršku iskusnih žena iz sela, tj. babica.
Upravo je tu ključ kućnih porođaja – samostalne babice koje su sposobne brinuti o ženama koje žele imati izbor gde i kako će roditi.
I dok je pre 70-ak godina kućni porođaj je većini žena bio jedina opcija, danas se na njegov pomen većini diže kosa na glavi, a pred očima blješti veliki znak OPASNOST.
Kako to da je onda porođaj kod kuće najnormalnija stvar u Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj ili Holandiji, zemljama koje smatramo razvijenima? Zato što kućni porođaj jeste normalna i prirodna stvar.
Porođajni centar jedne od najpoznatijih svetskih babica, Ine Mej Gaskin, u 40 godina rada ima stopu carskih rezova od 1,7%. Razlog ovih neverovatnih brojki je to što je porođaj kao takav potpuno fiziološki (prirodan) događaj koji, kada mu dopustimo, u većini slučajeva teče bez komplikacija.
Šta kažu studije?
Chocrane pregled sve upućuje na to da planirani porođaj u bolnici nije sigurniji od planiranog kućnog porođaja uz iskusnu babicu sa medicinskom podrškom. Isto tako pokazuje da bolnički porođaj može dovesti do više intervencija i više komplikacija.
U velikoj Holandskoj studiji koja je uključivala preko 500 000 žena zaključeno je da je kućni porođaj podjednako siguran kao i bolnički za niskorizičnu trudnicu.
Preporuke NICE (National Institute for Health and Care Excellence) su takođe u korist sigurnosti kućnog porođaja, a njihova istraživanja u Engleskoj potvrđuju da brojke u nekim slučajevima idu i u korist kućnog porođaja.
Strah za bebu
Rizik uvek postoji, kažu oni koji se protive kućnom porođaju. Prihvatite da da, rizik postoji uvek, ali on postoji i u porodilištu i kod kuće.
Ono što se najčešće spominje je fetalni distres, krvarenje, potreba za hitnom pomoći ili operacijom deteta po rođenju.
Babica je stručna osoba koja stalno promatra majku i prati bebine otkucaje fetalnim stetoskopom. Istraživanja pokazuju da nema nikakve razlike u kvalitetu praćenja CTG-om ili stetoskopom koje koriste babice.
Štaviše, CTG je često nepouzdan budući da ga je teško zadržati na jednom mestu na stomaku (osim ako porodilja nije prisiljena da leži na krevetu, što je čest slučaj), pa stalno daje lažne uzbune. Dakle, njegovo očitavanje zavisi od doktora do doktora, što znači da ono što je nekom jednom za intervenciju, drugom je normalan tok porođaja.
Sa stetoskopom babice nema tih varijacija, žena zauzima položaje koji joj odgovaraju, a time pomaže i sebi i bebi u porađanju. Babica prati ceo tok porođaja i stalno je uz nju, te vidi promene koje događaju.
Napredovanje porođaja može se jako lako pratiti i kroz puno drugih pokazatelja osim vaginalnih pregleda koje babice na kućnom porođaju ionako retko izvode.
S obzirom na to da je babica uz ženu i brine o bebi, ona će videti znakove uzbune mnogo ranije nego osoblje u bolnici koje istovremeno brine o više žena i nije u mogućnosti stalno biti uz jednu ženu.
Šta ako?
U slučaju da je bebi potrebna reanimacija, babica i za to ima svu neophodnu opremu. Nekad se postavlja pitanje šta babica radi ukoliko je bebi potrebna hitna operacija? Dogodiće se isto što i u porodilištu – babica će pregledati bebu, zaključiti da beba hitno mora u bolnicu koju će obavestiti o tome da dolazi s novorođenčetom. Isto to se događa kada ste u porodilištu, beba se odatle prevozi u bolnicu gde se vrše takve operacije.
Upravo je zato važno izbeći sve moguće komplikacije i odlučiti se ne samo za porođaj kod kuće, već i voditi računa o svom zdravlju. To uključuje što više sirovog voća i povrća, žitarica, kao i semenki i orašastih plodova, ali je važno i ne konzumirati kafu, duvan, alkohol, rafinisane proizvode.
Osim toga, fizička aktivnost je veoma bitna, ne treba se ulenjiti u trudnoći i dobiti previše kilograma, zato se preporučuje svakodnevna šetnja makar 3 km.
Zašto su žene ranije više umirale?
Drugi najčešći argument je smrtnost majki, ali treba pomno sagledati okolnosti u kojima su žene rađale nekada. Najčešće nisu bile ni punoletne kada su imale prvo dete, zbog siromaštva su imale lošije higijenske uslove i ishranu, bile su fizički iscrpljene od teškog rada i imale su mnogo više dece.
Najčešći uzroci komplikacija i smrti majki, pogotovo u bolničkim uslovima, bili su groznica, rahitis i krvarenje.
Porodiljska groznica
Dugo se nije znalo zašto žene nekoliko dana nakon porođaja dobiju temperaturu, bolove u stomaku i slabost i naposletku umru. Sve do sredine 1800-ih dok mađarski lekar Ignac Semelvajs nije povezao ovu groznicu sa doktorima koji nisu prali ruke nakon što bi radili autopsije ili operacije.
Kada je uvedeno obavezno pranje ruku i menjanje odeće, pad broja umrlih žena bio je ogroman.
Rahitis
Usled manjeg izlaganja suncu u vremenima velikih doseljavanja u gradove, žene su patile od hroničnog nedostatka vitamina D, što je uzrokovalo rahitis i znatno otežavalo porođaj.
Postporođajno krvarenje
Danas se u bolnicama majkama obavezno posle porođaja daje injekcija veštačkog oksitocina kako bi se sprečilo krvarenje jer se tako materica brže skuplja i zatvara ranu od posteljice.
U prošlosti su običaju bili uzrok krvarenja – zato što se prekidao zlatni sat koji je od neverovatne važnosti i za majku i za bebu. Majka treba da doživi najveći nalet oksitocina u životu, ali ako je razdvoje od bebe i uskrate joj to iskustvo, rizik od krvarenja takođe raste.
Koliko uobičajenih medicinskih praksi novopečenim mamama može naneti više štete nego koristi pogledajte u dokumentarnom filmu “Biznis porađanja” koji istražuje istoriju akušerstva, istoriju i rad babica:
Kako saznati sve o kućnom porođaju?
Vodič za prirodni porođaj je najbolja knjiga o prirodnom (kućnom) porođaju koju je inače pisala poznata svetska babica Ina Mej Gaskin.
Svaki čovek (i muškarac i žena) bi obavezno trebalo da je pročitaju. To važi i za osobe koje ne planiraju da više budu roditelji jer je potrebno da i oni znaju važne stvari oko porađanja, kako bi posavetovali i uputili mlađe. Knjigu možete poručiti na ovom linku ili je besplatno preuzeti u PDF formatu ovde.
Kućni porođaj u Srbiji
Ivana Veličkov je divna žena, student babištva i organizuje obuke za babice, a svakog meseca održava i kurseve za trudnice. Više informacija možete pogledati na njenom Facebook profilu.
Kako je Ivana počela da se bavi ovim poslom i kako je izgledao njen kućni porođaj pročitajte tako što ćete kliknuti na naslov ispod:
Ivana iz Beograda je dvoje dece rodila kod kuće – ovako je to izgledalo
Izvor: Lele.hr/I1info.net
