Facebook grupa Život van sistema (povratak prirodi) okuplja ljude koji misle svojom glavom i svesni su da čovek ne treba da živi u gradu.
Dolaze vremena kada će ljudi, ako žele da ostanu zdravi i normalni, morati da žive bez supermarketa, struje, telefona, automobila itd. i zato postoje retki pojedinci koji se za to pripremaju, traže kuće u prirodi, savetuju i međusobno pomažu.
Danas je u ovoj Facebook grupi jedna žena podelila veoma inspirativnu priču koje možete da se setite kada prolazite kroz težak period u životu ili i vi planirate da uradite ono što je njoj pošlo za rukom.
Njen tekst sa pratećim fotografijama i opisima prenosimo u celosti:
Put ka planini počeo je davno… Kao dete, veoma slabog zdravlja, neprekidno sam kašljala do iznemoglosti. Na preporuku lekara, roditelji su me doveli na Taru i tu se moj kašalj kao magijom zaustavljao i zdravlje mi se vidno popravljalo.
Tara je postala uobičajena destinacija… pa su moji roditelji tu sagradili jednu kućicu. Dugo godina (decenija) tu niko nije dolazio.
Škola, studije, porodica, posao… Pre skoro 2 godine dobila sam poslovnu ponudu u inostranstvu koju sam čekala ceo život. Sreća mi se konačno osmehnula.
No, pre odlaska imala sam potrebu da dođem na Taru, jer sam znala da kada odletim preko okeana, više se neću vraćati.
No, Tara ima magičnu moć. Kada sam došla, udahnula ovaj vazduh, nešto se veliko u meni promenilo, nisam nikud želela da odem. Vratila sam se u Beograd, pokupila svoje knjige, mačka, saksije sa cvećem i došla na Taru.
Sve sam ostavila, bukvalno, i rešila da počnem od nule. Baš ovde. Porodica, prijatelji, komšije, gledali su me kao ludaka: ”Šta ćeš da radiš u toj nedođiji?”
Nisam imala plan. Posao sam otkazala, došla sam gotovo bez novca… Pojma nisam imala šta ću. Ali sam znala da neću nazad. Moja duša je htela da ostanem ovde. Čudan, prejak osećaj.
”Tebi ne trebaju neprijatelji, možeš ti to i sama” – tako su mi govorili.
Kućica je bila tužna i zapuštena, prokišnjavala je. U dnevnoj sobi sam prvo započela borbu za prostor sa ogromnim planinskim mravima koji su pored kamina napravili mravinjak, kao manji plast sena. Ušli su u patos. Puhovi su uživali i čini mi se da ih je bilo više nego mrava i drugih buba.
Stolarija propala, neke grede istrulile, sve zaraslo… Ceo maj i skoro ceo jun padao je sneg, a celo leto kiša, gusta magla pa jak vetar… Falila su mi drva za letnju sezonu. Falilo mi je brdo para. Falio mi je posao.
Zasađeno povrće propadalo je od vlage, hladnoće… Pokušala sam da nađem bilo kakav posao… to je bila nemoguća misija… provincije mogu biti okrutna mesta… ljudi su drugačiji, bar ovde…
Dani su mi prolazili brzo: šmirglanje greda, izbacivanje starih stvari, čišćenje, farbanje, testerisanje, menjanje trulih daski na terasama…
Po ceo dan sam bila u akciji, u bolu kako do novca… ali sam svako jutro ustajala radosna, da pozdravim sunce. To nikada nisam radila u Beogradu.
Zahvaljivala sam Bogu što imam priliku da svedočim takvoj neverovatnoj lepoti. Priroda je toliko lepa da oduzima dah i zaista hrani dušu. Postala sam presrećna što sam živa i što sam ovde na planeti. Vratila mi se radost.
Zima je na moju sreću bila veoma blaga, samo me nebo pogledalo. Ali i pored toga bio je izazov ugrejati se sa jako malo ogreva i puno rupa. Ovde temperature idu do -20C, a mogu i niže da padnu.
Snažan vetar kada počne ne prestaje po nekoliko nedelja. No… kada neko nešto želi iz sve snage, iz sveg srca, koliko god bilo teško, ipak se počnu otvarati po neka vrata.
Krenuo je i moj posao, kućicu sam oporavila… ima još puno posla, hoću solarne panele da postavim, plastenik i staklenik su mi u ideji, uzgajanje lekovitog bilja… ali ne ide brzo…. Kako god, moj mačak i ja smo ipak pobedili.
Moj san koji sam htela da ostvarim tamo daleko preko okeana, ostvariću baš ovde. U srcu moje planine koju obožavam. Shvatila sam da to može i ovde. I srce mi je puno…
Eto, dragi moji, tako je počela ta priča. Najbolje tek dolazi… Šta god hoćete da ostvarite, bilo da je novi posao, preseljenje u drugu zemlju, zidanje kuće… prvo se zapitajte, možete li dugo da podnosite jak bol i pritisak?
Ako je vaša želja jača od bola, garantujem vam da ćete uspeti. 100%. Samo je potrebno da se usudite.
