Jedna od retkih činjenica koje su u sadašnjim vremenskim neprilikama neosporne to je da se danas ime doktora Milana Jovanovića Batuta, spominje češće nego ikada, ali na žalost ne zbog njegovih lekarskih saveta koji su pre više od sto godina bili daleko iznad svog vremena, već zbog imena koje trenutno nose mnoge zdravstvene ustanove. Mi se sa razlogom pitamo kako i zbog čega nigde nemamo priliku da čujemo reči i savete doktora koji je još za svog života dobio nadimak – Patrijarh zdravstvene kulture.
Možda se ključ nalazi u tome, zato što se njegovo lečenje temeljilo na preventivnom sprečavanju bilo kakve bolesti pre svega zdravim načinom života u svakom trenutku. Život je posvetio edukaciji naroda o štetnosti duvana, alkohola i loše hrane. Zbog svog odlučnog stava dolazio je u sukob čak i sa kraljevima. Kralj Nikola nije dozvoljavao da se sa naučne strane širi priča o pogrešnom lečenju i siromašnoj ishrani stanovništva, što je Dr Batut energično radio. U konfliktu je bio i sa kraljem Milanom Obrenovićem. Ličnim primerom je stajao i dokazao ono za šta se zalagao. Svoj život je vodio zdravo, onako kako je pričao i doživeo je duboku starost preminuvši u 93. godini.
Među prvima je koristio statistički metod, što bi značilo da bi prilikom svake bolesti koja preti da postane masovna pre svega analizirao uticaje klime, vremena, zagađenosti vazduha i vode, kvalitet hrane itd. Još u to vreme nerazvijene farmakologije prepoznao je koliko mogu da budu opasni po zdravlje neki proizvodi, često nazivani lekovima, koje reklamiraju neobrazovane osobe, naročito u sredinama u kojima u kojima je nedovoljna zdravstvena prosvećenost. Veliku mesto u njegovom lečenju su zauzimali i duhovnost i moralnost, pa je pisao da je porodica „temelj snage i duha naroda, raskrsnica svih puteva i prvenstveni izvor dobra i zla u ljudskom društvu”.
Da li zbog ovih razloga, danas, Batutove knjige kojih je bilo više desetina, ne možemo da nađemo gotovo nigde u slobodnoj prodaji? Za koga je tvorac srpske medicine pisao knjige poput „Branič od zaraza – Knjiga za narod” ili “Bukvica zdravlja” ?
Izvor: Princip
То је било време стручних и великих људи!
Данас је време у коме се струком називају многи мали људи.