Jeni Ligtenberg – Arčibald našeg vremena koji je pomogao srpski narod

Comments

Apotekarka iz malog holandskog mesta, upisala se u red velikih heroina 20. veka. Vođena iskrenim čovekoljubljem, hrabro je otišla u njoj nepoznate Pale i provela tri godine u tamošnjoj ratnoj bolnici „Koran”. Posvetila se brizi o ranjenicima celim svojim bićem. Bila je zadivljena herojstvom, humanošću i etikom srpskih lekara. Stekla je prijateljstva za ceo život. Pomagala je nesebično i požrtvovano. Bolela ju je patnja srpskog naroda. A još više licemernost predstavnika međunarodne zajednice koji su manipulisali žrtvama i slali u svet netačnu i izvitoperenu sliku ratne stvarnosti, šireći mržnju prema Srbima.

Pored svakodnevnog rada u bolnici, Jeni Ligtenberg je pratila događaje na javnoj sceni. Bila je neumorna. Slala je dopise zapadnim redakcijama, obraćala se na mnoge međunarodne adrese i odlučno protestovala – kao onda kada je krajem leta 1995, uz učešće međunarodnih snaga NATO počelo bombardovanje srpskih bolnica u Palama, Kasindolu, Blažuju, Brčkom…

Dragocena su i njena saznanja o događajima na sarajevskim Markalama, u Srebrenici i Srpskoj Krajini, zasnovana na dosad nepoznatim izvorima i poverljivim izjavama pojedinih međunarodnih predstavnika, među kojima su bili i njeni zemljaci Holanđani.

Jeni Ligtemberg je Arčibald Rajs našeg vremena, brutalno iskrena, ali ne i nemački hladna i zapovedna kada nas opisuje, ona je žena, majka i baka, i ponekad na Srbe gleda kao na nestašno dete sa svim emocijama majčinskog instinkta. Gospođa Jeni zbog Alchajmerove bolesti danas ne uživa u penziji onako kako je planirala. Nije mogla da prisustvuje promociji svog dnevnika u Republici Srpskoj i u Beogradu, a u Holandiji niko nije želeo da ga štampa. Danas se malo čega seća, u bolesti mešaju se likovi koje je tokom života i bogate karijere srela, ali joj i sada, dok još budna odsutno luta, možda već po carstvu nebeskom, pomen imena doktora Šošića i kolega sa Pala izmami osmeh.

Pred odlazak iz Republike Srpske, zapisala je sledeće u svom dnevniku:

„JANUAR 1996. Pred rastanak

Koferi su mi spakovani. Nadam se da je ova neutemeljena mržnja prema Srbima malo splasnula. Politika Amerike i NATO-a zasniva se samo na tome da Rusiju sateraju u ćošak, da stvori jaz između Istočne i Zapadne Evrope i da spreči njihovo ujedinjenje… Bosanski Srbi su u ovom ratu dokazali da imaju KARAKTER i da veruju u pravdu. To je sjajan narod, fizički i mentalno beskrajno snažan, ali ni pravda ne pomaže protiv nadmoći đavolskih sila.”