Postoji jedan danski film po imenu “Jagten” (The Hunt na engleskom) ili u prevodu “Lov” koji govori o muškarcu kog su pogrešno optužili za obljubu nad detetom.
Film savršeno pokazuje današnje društvo. Pokazuje kako smo kao ljudi postali jako osuđujući i da svoj sud o nekom ne donosimo razumno jer razum zahteva razmišljanje, analizu dokaza, svedočenje i jedne i druge strane.
Film pokazuje kako nevinom čoveku zbog jedne laži ceo život odlazi u propast, kako ga društvo stigmatizuje i kako mu uništava ceo život. Međutim to je film i nakon njega možemo da kažemo “to nije stvarno ipak” – ali šta se dešava kada se tabloid kao što je Blic koji ima istoriju lažnog optuživanja krene da vam “režira” dramu u životu?
Ko je i šta je Blic?
Blic je nemačko-švajcarski tabloid čiji je vlasnik firma Ringier (Švajcarska) i Axel Springer (Nemačka) . Za one koji ne znaju tabloid je naziv za dnevne (ponekad i nedeljne) novine koje obeležavaju kratke vesti s puno fotografija.
Obično sadrže vrlo malo analiza i komentara, uz vrlo uočljive i senzacionalističke naslove, a često se bave tendencionalno senzacionalističkim sadržajima.
Velik prostor posvećuju vestima o kriminalu, skandalima i privatnom životu šou-biznis (muzičkih, sportskih, filmskih i sl) ličnosti.
Tabloid spada u žutu štampu koja svodi vesti na plakatne i privlačne naslove s ciljem prodaje što većeg tiraža ili radi negativne kampanje na neku ličnost (često političku i poznatu javnom mnjenju).
Tehnike koje se u tu svrhu koriste su:
- preuveličavanje,
- koncentraciju na skandale
- senzacionalizam,
- nestručno prenošenje informacija
- iznošenje neutvrđenih informacija
Blic koristi svakodnevno sve ove tehnike kako bi sprovodio svoju agendu. Blicu najviše smeta svako koji nije pobornik zapadnih, liberalnih i globalističkih, LGBT uverenja.
Njihovi tekstovi i naslovne su uveliko do sad napadale muškarce i žene koji imaju veze sa moralom, patrijahalnim ponašanjem, verom, tradicijom i pravim patriozmom.
1. Tako je Blic u više navrata napadao srpsku pravoslavnu crkvu, posebno vladiku Artemija da je ukrao novac od SMS poruka što naravno nikada nije dokazano.
2. Tako je Blic napao dr Miroljuba Petrovića da je ubio momka kog nije nikada ni sreo i na šta sud nije doneo nikakvu presudu jer nisu nikada ni postojali dokazi za tako nešto. Javnog izvinjenja nikada nije bilo iako su dr Miroljubu Petroviću tada pretresli celu kuću, imaltretirali ga, oduzeli mu novac, kompjutere i ostale stvari. A šteta na njegov ugled prema advokatima se procenjuje na preko 20.000e pošto su ga 7 dana obavljivali na naslovnoj strani.
3. Tako je Blic napao dr Jovanu Stojković i optužio je razvoj epidemije malih boginja koje je za posledicu imala smrt 15 ljudi jer je ona svojim delovanjem smanjila kolektivni imunitet cele nacije. Naravno, ovakve sulude tvrdnje nikada nisu dokazane. Niti ih je neki ozbiljan sud uzeo u obzir.
4. Tako je Blic osudio ceo pokret Levijatan za fašizam i nacizam zato što su se slikali sa 3 prsta (što je tradicionalni srpski pozdrav) i rekli da salutiraju kao nacisti. Naravno za ovakve tvrdnje Blic nikada nije izneo neki demant.
5. I to nije sve, Blic je politički napadao državu preko njenih funkcionera pa je tako razapinjao bez dokaza gradonačelnika grada Leskovca – Gorana Cvetanovića zato što je navodno uložio puno novca za “Roštiljijadu” koja svake godine svojim programom donese gradu Leskovcu milione u budžet.
6. A pošto je Ringier Axel Springer kupio i NIN pa je na naslovnu stavio pušku koja je uperena u predsednika države – Aleksandra Vučića, Blic je brže bolje preneo izjavu Milana Ćulibrka, urednika NIN-a, da nije postojala nikakva namera da bilo koga stavi na nišan. Nakon čega je morao da povuče naslovnu stranu i da izbaci samo belu naslovnu.
7. Uz to Blic je iako je npr. haški sud proglasio dr Vojislava Šešelja nevinim opet stavio da je “OSUĐENI RATNI ZLOČINAC”. Pogledajte naslovnu dole.
Tako da Ringier Axel Springer kao okupatorska medijska kuća može da udara na bilo koga u Srbiji, od običnih građana pa do samog predsednika države.
Ovo je samo 7 kratkih, pred zakonom, nedokazanih tvrdnji koje je Blic i NIN izneo, a za koje naravno nikada nije uputio ni objavu izvinjenja ili demanta. Uostalom ko može zaista da veruje da tabloid govori o svemu istinu?
8. Najnoviji slučaj – Miroslav Mika Aleksić
Najnovija takva osuda je pripremljena naslovna strana režiseru Miroslavu Miki Aleksiću koji je u svojoj višedecenijskog karijeri odškolovao preko 3000 dece. On je optužen za silovanje nakon što ga je glumica Milena Radulović javno uz podršku Blica optužila bez ikakvog dokaza iznetog u javnosti. Taj navodni događaj se desio pre 9 godina kada je ona imala 17, a Mika 61.
Kada smo kontakirali pravnike koji žele da budu za sad anonimni povodom ovog slučaja – rekli su nam da:
“Javnost je odmah osudila čoveka iako građani, a posebno novinari u ovoj državi ne znaju da prave razliku između silovanja, seksualnog uznemiravanja i “nepristojne ponude” (zahteva za pružanje seksualnih usluga u zamenu za neku vrstu benefita). Ovako smo u žutoj štampi prinuđeni da čitamo da je neko nekoga silovao skoro 9 godina, što su notorne besmislice, koje nemaju utemeljenje, kako u zakonu, tako ni u policijskoj praksi.”
Drugim rečima, mora tačno da se utvrdi šta se tu dešavalo i da se iznesu precizni dokazi. Svaki čovek je nevin dok se ne dokaže suprotno.
Od roditelja koji nisu medijski poznati ljudi smo saznali da je Mika Aleksić bio strog i pravedan, da kod njega je moralo da se dođe 5 minuta ranije, da je cenio disciplinu, da je svako dete moralo da izrecituje “Oče naš” kada dođe, da je bazirao stvari na svetosavskim principima i da nije moglo da se dolazi kako god, već u uniformama (dečaci pantalone i košulje / devojčice suknje i cipele) kao što se nekada išlo u školu. Razlog tome je što su kod njega uglavnom upisivala školu razmažena deca iz bogatih porodica kojima fali rad, red i disciplina.
Mikina škola se bazirala na izgrađivanju ličnosti, govorništvu, samopouzdanju, poštovanju tradicije (terao je decu da upiši i folklor, da se zna rodoslov i ko su im bake i deke), tražio im je pregled zubara na svaka 3 meseca da deca ne bi jela smeće i obavezno bi zvao roditelje i slao ih kod lekara ako dete ima krivu kičmu, devijacije na stopalu i slične stvari.
Ne sme da se laže, poštuje se drugarstvo, nema hvalisanja, samoveličanja, ni ružnog ponašanja. Čitala se minimum jednom nedeljno knjiga i tražio je da se znaju i strani jezici.
Naravno Miki je pomagala supruga i još jedan kolega tako da je on u suštini vodio 1 ili 2 časa nedeljno sa celom grupom.
Dobra protiv loših iskustava
Poznata glumica Bojana Maljević koji najviše pamtimo iz serije “Otvorena vrata” je izjavila:
“Bila sam član ‘Dečjeg omladinskog dramskog studija Radio-televizije Beograd’, to tada nije bila privatna grupa Mike Aleksića. Bila sam u studiju od šeste do sedamnaeste godine (1981-1991). Za to vreme stekla sam mnogo prijatelja i naučila više stvari nego u osnovnoj školi i gimnaziji. Boravak u tom studiju za mene je bio dobar, nisam imala traumatična iskustva i nije mi poznato da je neko ranije iznosio ovakve optužbe. Ali to je moje iskustvo i takva su moja saznanja. Nažalost, ima i drugačijih.“
Ona apeluje u nastavku teksta:
“Molim medije da ne nabrajaju glumce kojima je Mika bio pedagog i da ne dižu tiraže našim slikama i poluinformacijama. Jer je to neprimereno i nije u skladu sa ozbiljnošću ove situacije, kao ni prozivanje glumaca po društvenim mrežama. Mika je bio pedagog i mnogim drugim ljudima koji nisu postali glumci, svi smo jednako važni i ujedno svi smo nevažni — važno je da se sazna cela istina o ovim strašnim i uznemirujućim optužbama.” Celu izjavu možete pogledati ovde.
Razlog zašto je ovo opasno je zbog činjenice da su se u roku od 24 sata pojavili ovakvi komentari, a da druga strana nije ni saslušana.
I dok je Blic izbacio već preko 20 tekstova osuđujućih mi nismo još dobili nijednu izjavu od optuženog. Mika Aleksić bi trebalo danas popodne biti saslušan po prvi put.
Mi apelujemo da ljudi naravno ne diskriminišu potencijalne žrtve u ovom postupku, ali i da shvate da tabloidi i mediji ne smeju u ovoj državi biti sudstvo. Ako Blic bude sudio ljudima ovako, a više puta je kao što smo videli izneo velike i lažnje tvrdnje – onda dolazi do totalnog urušavanja sudskog sistema.
Pre podizanja optužnice, dakle u pretkrivičnom postupku, osuda javnosti više doprinosi neadekvatnoj optužnici. A hajke ne doprinose ni pravdi ni žrtvama.
Ovaj medijski teror mora da se zaustavi i da se dopusti isključivo nadležnim institucijama da se bave optužbom i izveštavanjem javnosti o slučaju.
