Jednom prilikom sam napisao zašto Srbi ne bi trebali da slave lik i delo J. B. Tita. Sada bih se osvrnuo na to zašto neko, ko sebe smatra demokratom i građanistom, ne može slaviti 29. novembar, odnosno Dan Republike Jugoslavije, a posebno ne oni koji se bore protiv aktuelnih “balkanskih diktatorskih režima”:
1. U Jugoslaviji nisu postojali slobodni i demokratski izbori.
2. U Jugoslaviji nije postojala opozicija, odnosno jeste, ali samo na njenom ostrvu zvanom Goli Otok.
3. Žene u Jugoslaviji nisu dobile pravo glasa. One su samo stekle “pravo” da budu ravnopravni politički robovi sa muškarcima koji će birati nekakve kandidate koje je KPJ već unapred postavila na datu funkciju.
4. U Jugoslaviji nije bilo TV političkih debata. Zapravo, nije ih bilo uopšte. Svaki pokušaj da kažeš nešto drugačije završavao se rotacijom milicijinog fiće koji je došao da te pokupi.
5. U Jugoslaviji nije bilo slobode štampe i javnog izražavanja uopšte. Svi mediji bili su pod Titovom kontrolom.
6. U Jugoslaviji se Tito pitao za sve i razumeo se u sve – on je bio i maršal, i predsednik, i vođa revolucije, i jedini pravi uzor omladini. On je znao i da lovi, i da peca, i da pleše i sve drugo.
7. Niti jedna državnička odluka koju je Tito doneo nije bila potvrđena referendumom ili na neki drugi način od strane građana Jugoslavije.
8. Tito je uživao u takvom bogatstvu i raskoši da mu svi predsednici eks-ju zemalja zajedno ne mogu ni prići po tom pitanju.
9. Titove slike nisu visile samo u partijskim uredima, već i u školama i svim drugim javnim ustanovama.
10. Protesti, ako bi se neki i desio, bili su gušeni na takav način da su reakcije policija u svim eks-ju republikama danas na sličnim skupovima dečije igralište u poređenju sa tim vremenima.
11. U Jugoslaviji si daleko lakše mogao da dobiješ posao ukoliko imaš partijsku knjižicu KPJ.
12. I Jugoslavija je imala svoj “fakultet” na kome su se štampale “diplome” partijskih poslušnika. Zvao se Politička škola u Kumrovcu.
13. U Jugoslaviji je carovao nepotizam. Kako bi inače danas postojala tzv. “deca komunizma” koja su prisutna u svim javnim sferama našeg društva i države.
14. Današnji izvršitelji su mala deca naspram onih iz vremena posleratne Jugoslavije, koji su ljudima uzimali sve što su mogli, bili oni kome šta dužni ili ne bili. Ne, nisu uzimali samo bogatašima, već i sirotinji poput moje porodice.
15. Nezavisno sudstvo od izvršne vlasti – treba li ovo uopšte obrazlagati?
16. Komunistička vlast svoje političke protivnike nije diskreditovala, otpuštala, proganjala. Ona ih je, jednostavno, uklanjala jednom za sva vremena. Prema tome, svako ko danas kritikuje režime širom eks-ju po ovim osnovama, a slavi 29. novembar, je obični licemer i daleko je od demokrate i građaniste.
Izvor: Rajko Petrović
