Kada smo bili mali nauka se smatrala “istraživanjem prirodnog sveta putem naših 5 čula”. Sve natprirodno bi bilo van domena nauke. Tu spadaju npr. čuda, anđeli, duše, Bog i drugo. Čak i da nešto jeste deo prirodnog sveta, ako ne bismo mogli da ga detektujemo sa naših 5 čula – ne bi moglo da bude u domenu nauke.
Tokom godina mnogi naučnici su obradili ovu definiciju i nauku proglasili da je “potraga za prirodnim objašnjenjima”.
Odličan takav primer je ovo što vidite na slici i zove se OORTOV OBLAK.
ŠTA JE OORTOV OBLAK?
Oortov oblak spada u jedno od “11 naučnih dostignuća koje ne možete da vidite”, a koja su objavljena 2016. u New Scientist magazinu.
Oortov oblak je navodno omotač koji se nalazi oko našeg Sunčevog sistema i odatle dolaze “dugogodišnje komete”.
Dugogodišnje komete su one komete koje traju više od 200 godina i kojima treba puno vremena da dođu do našeg Sunca.
Međutim zašto nemamo nikakvog dokaza o njemu, a naučnici ga tretiraju kao činjenicu?
Problem je što naučnici smatraju da su komete kao i sva druga nebeska tela formirana pre nekoliko milijardi godina.
Komete kao nebeska tela su vrlo krhke građe. Sastoje se uglavnom od leda pomešanih sa čestičama razne kosmičke prašine.
Taj led se održava kada je kometa daleko od Sunca, međutim kako ona kruži oko Sunca, u našem Sunčevom sistemu, ona se polako topi i nestaje.
Kada se nalaze u određenom trenutku blizu Sunca kometa dosta ispari i ostavi trag ili mali odsjaj koji mi vidimo sa naše planete Zemlje.
Astronomi su izračunali da kometa prosto ne može više od 1000 puta da prođe pored Sunca, a da se u potpunosti ne istopi.
Pored tog problema, postoje još dva mehanizma koja uništavaju komete. Prvi je gravitacija drugih planeta kao što je Jupiter koja ih povuče kod sebe i one tu nestanu. (Koga zanima taj scenario neka gugla “Comet Shoemaker-Levy 9 -1994”) i drugi je što se one generalno sudaraju sa svim ostalim nebeskim telima (prirodni sateliti, međusobno itd).
Problem je što ako je tačno da je naš solarni sistem star milionima godina (a kamoli milijardama kako tvrde neki) – KOMETE NE BI POSTOJALE. Prosto sve bi se otopile ili urušile.
Pa kako onda vidimo komete u univerzumu koji je navodno star 4.5 milijardi godina?
Ovu dilemu je navodno “rešio” Jan Oort, holandski astronom 1950. godine kada je predložio hipotezu da postoji “oblak” koji je desetinama hiljada puta udaljen od našeg Sunčevog sistema i da Sunce iz naše galaksije uspeva da svojom gravitacijom privuče te komete iz daleka.
Tako da prosto stare komete, umiru ali nam iz tog oblaka dolaze nove komete i u krug.
Da li nauka vidi Oortov oblak? Ne.
Da li vidimo komete koje dolaze iz Oortovog oblaka? Ne.
Pre 35 godina, poznati astronom Karl Sagan je rekao:
“Mnogi naučni časopisi i radovi su pisali o Oortovom oblaku, njegovim proporcijama, nastanku, evoluciji. Ali nikada na kraju nismo imali nijedan vidljiv dokaz da on uopšte postoji.”
I svake godine se piše u načunim časopisima o Oortovom oblaku, ali do sada nijedan dokaz nije nađen.
Tako da Oortov oblak ne može da se klasifikuje kao naučno otkriće ako se držimo definicije nauke koje smo učili u školama.
Međutim nova naučna definicija i ne zahteva dokaze više, a kamoli čvrste dokaze. Ona smatra da je “naučno” ono što ima “prirodno” objašnjenje.
Naravno, njima Bog nikada neće biti “prirodno” objašnjenje za neke stvari (iako postoji tona dokaza za to), ali će im “prirodno” biti nešto za šta nemaju apsolutno nijedan dokaz jer podupire prvo verovanje koje glasi da je nešto stari milijardama godinama i da nije imalo svog dizajnera.
Jer šta da se radi kad “Bog nije prirodan” dovoljno za njih.
Kome biste onda verovali?
Autor: Vladimir Trifunović
