Studije sa univerziteta u Lidsu i sa Oksforda i Bangora pokazale su ono što znamo biblijski “da su ljudi poput krda životinja koja idu u smrt”.
Studija u Lidsu je pokazal to na eksperimentu gde su većini ljudi u jednoj velikoj hali rekli da hodaju kako god, dok su drugoj manjini rekli kojom tačno rutom da hodaju.
Naravno niko od ljudi između sebe nije smeo da priča i da govori. Nakon kratkog vremena ljudi koji su išli neorganizovano počeli su da prate i da idu za oni ljudima koji su imali preciznu rutu.
Ovu studiju je potvrdio profesor Džon Dajer (John Dyer) koji je izjavio da je “interesantno to što su ljudi svesno odabrali koga će da prate iako na nesvesnom nivou nisu znali zašto su odabrali te ljude da prate.”
Druga studija je pokazala da informisani individualci će npr. pre odlučiti za celu masu ljudi gde treba putovati. Studija je takođe pokazala da što je veća broj ljudi u grupi, to je broj informisanih ljudi manji. Prema njihovim rezultatima 200 i više ljudi će pratiti 5% informisanih individualaca.
Ova studija je započeta od strane profesora Krusa (Krauss) koji je pokušao da utvrdi da li postoji veza između ptica kada se migriraju i ljudi zato što je teško spaziti lidera među pticama. Njegov zaključak je da postoje jake paralele između ljudskog i životinjskog ponašanja i da se mi često ponašamo kao krdo životinja.
Sad zamislite ako 10 teološki nepismenih ljudi utiče na 200 ljudi gde treba da putuju – koliko tek teološki pismenih ljudi može da utiče generalno da populaciju? Naše medijsko istraživanje govori da jedan teološki pismen čovek mođe da utiče na 1000 do 100.000 ljudi zato što je njegov izvor informacija superiorniji od onih koji su teološki nepismeni.
Ceo tekst o istraživanju možete pogledati ovde.
