U modernom društvu abortus je žrtvovanje vlastitog deteta da bismo realizovali sami sebe. Ubijamo dete koje smo začeli vlastitom odgovornošću – u korist školovanja, karijere, posla, društva, mladosti, zabave i slično.
Umesto žrtvovanja sebe radi onog za što smo sami odgovorni, žrtvujemo drugoga i biramo samorealizaciju. Ne ljubimo bližnjega kao same sebe; ljubimo više sebe nego bližnjega. A naša okolina nas u tome podržava i uči da je to sasvim u redu. U današenjem svetu se smatra normalnim to što se preko 40 miliona abortusa obavi svake godine.
Živimo u svetu pomračenog uma, kada se zlo naziva dobrim, a dobro zlim, kada se vrši nepravda i proliva nedužna krv.
“Teško onima koji za zlo kažu da je dobro, a za dobro kažu da je zlo, koji od tame prave svetlost, a od svetlosti tamu, koji od gorkog prave slatko, a od slatkog gorko! Teško onima koji su mudri u svojim očima i razumni sami pred sobom” (Isaija 5, 20-21).
Šta kaže nauka?
Bez obzira na društvene konstrukcije i filozofije, nauka tvrdi da život svakog ljudskog bića započinje začećem. Oplodnjom, to jest spajanjem muške i ženske jajne ćelije, nastaje nova zasebna jedinka, zaseban život, zasebna krv, zasebna DNK – u koju je upisan identitet čoveka: boja očiju, boja kože, boja kose, spol, visina, građa, inteligencija, sklonost oboljenjima itd. Ta prva ćelija sadrži toliko genetskih informacija da ne bi stale u pet setova Enciklopedije Britannice.
Dakle, fetus je genetski jedinstvena osoba, novo ljudsko telo. Fetus nije ženino telo, fetus je unutar ženinog tela. Čovek nije slučajna skup ćelija kako nas uči lažna evolucionistička dogma.
“Gle, deca su nasledstvo od Gospoda, nagrada je plod utrobe majčine” (Psalmi 127,3).
Roditelji, ne odbacujte Božju nagradu za nešto što mislite da je u ovom svetu važnije. Ništa nema toliko veliku cenu nego oduzeti drugom ljudskom biću život.
Najosnovnije ljudsko pravo jeste da čovek živi. Ako je nešto zakonito, ne znači da je ispravno. Bog nam govori da je život tela u krvi, i to je danas naučno dokazana činjenica.
Kada nastaje život?
Kao što smo već rekli, oplođena ženska jajna ćelija (zigota) sadrži čitavu informaciju o čoveku. Pa ako već prva stanica sadrži potpunu informaciju o čoveku, kako onda nije ljudsko biće?
A postoji i još jedna zanimljivost. Definicija ćelije, koju biolozi uče decu u osnovnoj školi, glasi: ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bica.
Dakle, sami naučnici potvrđuju da život nastaje s prvom ćelijom. Sve i da jeste dete samo skup ćelija do trećeg semestra, kao što tvrde pobornici abortusa, to je skup gradivnih jedinica života.
A ako je ćelija građevna jedinica života, onda ne možemo tvrditi da život nastaje u nekom drugom trenutku prenatalnog razvoja čoveka, odnosno razvoja od začeća do rođenja.
Uostalom, svaka odrasla osoba je isto skup ćelija – sadrži 100 biliona ćelija prosečnog prečnika 10 µm i mase 1 nanograma. Razlika je u tome što nije slučajna skup ćelija, već svrhovita Božja kreacija.
Abortus – moralno pitanje?
Ako zanemarimo pitanje da li je abortus legalan ili ilegalan, postoje li argumenti da je abortus moralan? Danas životinje imaju veću vrednost i prava nego ljudski fetus.
Dobro društvo može preživeti ako ljudi čine moralne stvari. Ali dobro društvo ne može preživeti ako nemoralne stvari naziva moralnim.
Zauzmimo se za prava nerođene dece, prava onih koji ne mogu sami da se brane. Svako ima pravo na život. Da li i dalje mislite da abortus nije ubistvo?
Pogledajte sminak ispod i prosudite sami.
Izvor: biblijaiznanost.net
