Sirova biljna hrana poseduje najveću hranljivu vrednost, i ona se ni na koji način ne može povećati. Kada plodovi biljaka prolaze kroz proces pečenja, kuvanja ili fermentacije njihova vrednost je znatno umanjena.
Kada uklonimo život iz hrane, njen ukus nestaje, a sa njime i mnoge hranljive supstance. Biljke su jedini proizvođači hrane na planeti i jedino one imaju mogućnost da izvuku potrebne minerale iz zemlje i da koriste sunčevu energiju.
Zato predlažemo da preskočite desert koji obiluje šećerom, maslacem, margarinom, čokoladom i ostalim rafinisanim namirnicama i vaš želudac obradujete sirovom tortom od malina. Obećavamo – nećete se pokajati!
Koji sastojci su vam potrebni za sirovu tortu?
Sama reč “sirova” govori o tome da nema nikakvog pečenja, kuvanja i slično. Potrebne su vam sveže namirnice, malo vremena i volja za radom.
Sastojci za koru:
- 300 g svežih očišćenih urmi
- 200 g mlevenog oraha (možete koristiti i lešnik, badem ili suncokret)
Sastojci za fil:
- 300 g indijskog oraha (natopljenog u vodi preko noći ili minimum 5 sati) *ukoliko želite, možete pomešati 150 g badema i 150 g indijskog oraha
- 100 ml kokosovog ulja
- 3 do 4 kašike agavinog sirupa (ili meda)
- * opciono vanilin štapić
Sastojci za preliv:
- 200 g smrznutih malina
- 100 g indijskog oraha (natopljenog preko noći)
- kašika-dve agavinog sirupa
Sastojci za dekoraciju:
- 2 kašičice rogača u prahu
- 3-4 kašike kokosovog ulja
- kašika agava sirupa
Recept za sirovu tortu od malina
Kora: U blender stavite očišćene urme i 200 g mlevenog oraha. Da bi se bolje sjedinilo možete dodati kašiku kokosovog ulja i malo vode. Blendajte dok se sve ne sjedini, a zatim prebacite na podlogu za tortu i oblikujte. Ostavite u frižideru da se stegne dok ne napravite fil.
Fil: U blender dodajte indijski orah, kokosovo ulje i agavin sirup. Kada fil postane ujednačen izvadite iz frižidera prethodno napravljenu koru i prelijte preko nje fil. Nakon toga – opet nazad u frižider.
Preliv od malina: Sledeći korak je pravljenje preliva koji će osvežiti ovu kombinaciju orašastih plodova. U blender dodajte preostali indijski orah i maline. A ukoliko ste ljubitelj slatkog, možete dodati još malo agave. Kada je i to sjedinjeno i preliv napravljen, možete ga staviti na tortu, a zatim u zamrzivač.
Dekoracija: Poslednji korak uključuje nešto što liči na čokoladu, ali to nije. Radi se o mnogo zdravijoj biljci – rogaču. Kod nas se rogač može naći mleven i prahu, a za ovaj recept biće vam potreban upravo rogač u prahu.
Kokosovo ulje ne treba da bude u čvrstom stanju, već istopljeno. U ulje zatim dodajte rogač i malo agava sirupa. Ukoliko želite da bude tečnije, dodajte više ulja, ali ako želite da napravite malo čvršću glazuru dodajte više rogača, stavite sve u špric za dekoraciju (ili jednostavno u kesu i isecite vrh) i dekorišite tortu.
Igrajte se, eksperimentišite, menjajte sastojke, obradujte svoje najmilije, ali ne zaboravite – slatkiš treba da bude ne samo ukusan, već i zdrav!
Zašto rogač, a ne kakao?
Iako nam priroda vekovima nesebično pruža svoje darove, neka blaga smo potpuno zanemarili. Takav je slučaj i sa rogačem.
Za razliku od čokolade, rogač ne sadrži stimulanse kao što je kofein ili teobromin zaslužan za pojavu alergijskih reakcija. Ne poseduje ni oksalnu kiselinu, što je važno za ljude koji imaju problem sa bubrežnim kamencima. Prirodno je sladak, za razliku od kakaa, koga “krasi” gorak ukus.
Kakao je malo, lepo drvo, prilagodjeno na tropske regione sveta, gde se godišnje proizvode milioni kilograma čokolade, mlečne čokolade i kakaoa u prahu.
Čokolada je čvrsta ili poluplastična namirnica koja se priprema finim mrvljenjem do tačke pulverizacije (drobljenja) kakaoa. Ali kako zapravo izgleda čitav proces?
Mahune se seku sa drveta i razvrstavaju po tipu i kvalitetu. Mahune se otvaraju i semenje se vadi. Sada je sve spremno za proces fermentacije koji se odigrava 3-8 dana. Na vrhuncu fermentacije, temperatura može da dostigne 40 stepena Celzijusa. Fermentacija se odigrava u kutijama, na prostirkama ili u pletenim džakovima. Ona je neophodna za razvoj ukusa čokolade.
Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male životinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje čokolade može doći do različitih vrsta kontaminacije (zagadjenja).
Razmislite dobro pre nego što sledeći put kupite čokoladu
U čokoladi i čokoladnim tečnostima koje se koriste za proizvodnju takvih proizvoda kao što su Hersijeva (Hershey´s) čokolada dozvoljeno je do 120 fragmenata insekata po šolji (227 grama) ili dve dlake glodara po šolji.
Obična Hersijeva čokolada je teška 20 grama, što znači da svaki put kada jedete tablu čokolade, ona može da sadrži dlaku glodara i 16 delova insekata, a da i dalje ima blagoslov FDA.
