U poslednjem gostovanju u emisiji “Aktuelnosti” koja je ušla na Trending pozicije na YouTube-u, doktor Nestorović je opet počeo da iznosi neistine o benefitima kafe.
Uz to priznao je da sam popije do 3-4 kafe dnevno i da ne može da se razbudi i da mu počne jutro dok ne popije kafu. Njega jesu prozivali da je korona bezopasan virus što se i jeste pokazalo tačno s obzirom da sam broj naduvanih brojeva opet beleži smrtnost ispod 1% za razliku od drugih bolesti.
Međutim, ova naizgled “bezopasna” izjava je daleko gora zato što “kafa + rakijica” o čemu govori Nestorović kao da ima benefita zapravo više ubija ljudi nego takozvani korona virus.
Večina braon namirnica sadrže hemikalije iz porodice metilksantina (kafa, crni čaj (ruski, gruzijski, itd), razne vrste koka kola i čokolada…) koji prouzrokuju oštećenje tela. Razlog za ova raširena oštećenja leži u prirodi metilksantina, njihovoj izuzetnoj sposobnosti da izmene protoplazmu ćelija i da se čak zakače ili koncentrišu u ćelijama neodredjeni
period vremena, moguće je i u toku celog života osobe.
Otkriveno je da se kofein i drugi metilksantini i purini u telu pretvaraju u mokraćnu kiselinu. Mokraćna kiselina je supstanca koja prouzrokuje giht, veoma bolan tip artritisa. Zatim, pored toga što prouzrokuje giht, kofein i proizvodi njegovog razlaganja su sposobni da ometaju laboratorijsko utvrđivanje nivoa mokraćne kiseline u krvi, i mogu da prouzrokuju neustanovljavanje dijagnoze gihta zbog pogrešnog očitavanja niskog nivoa mokraćne kiseline. Može se reći da kafa obmanjuje naučnike u laboratoriji.
Naš mozak je zaštićen od stimulacije i nadraživanja bilo kojom hemikalijom koja se nadje u krvotoku. Ova zaštitna prepreka se naziva „krvno-moždana barijera“. Kofein uspeva da se provuče kroz „krvno-moždanu barijeru“ i stimuliše koru mozga u delu gde se obrazuju misli, i produženu moždinu gde se regulišu telesne funkcije. Međutim, mokraćna kiselina ne prolazi krvno-moždanu barijeru.
U slučaju kofeina, efekti se javljaju ubrzo nakon uzimanja pića ili leka koji sadrži kofein, i traju oko četiri sata. Kao što se može očekivati, neki od efekata koji se odmah javljaju su poremećena ravnoteža, ubrzan rad srca, povišena ili izmenjena visina glasa, nesanica, brze ali nepovezane misli, slabo pamćenje, zamor i drhtavica prstiju. Neki će osetiti neobjašnjen osećaj straha i uznemirenosti. Drugi simptomi mogu da budu odloženi satima ili nekoliko dana, i tu spadaju poremećaj sna, poremećaj pamćenja, glavobolja, uznemirenost, lupanje srce, drhtavica, nestabilnost, vrtoglavica, hiperrefleksija, razdraženost, uzrujanost, nervoza, nemirne noge i opšta nelagodnost. Tip pića ili leka i uzeta količina će odrediti stepen neželjenih reakcija. Mnogi ljudi misle da su sa prestankom tih neprijatnih simptoma loši efekti kofeina završeni. Međutim, to nije slučaj, pošto postoje i dugoročni efekti upotrebe kofeina. Istraživači su pripisali raznovrsne tipove i vrste bolesti braon napitcima i namirnicama
Dejstvo kofeina na ćelije pankreasa takođe pogoršava dijabetes. U eksperimentima na miševima, kafa veoma pogoršava dijabetes. Kofein remeti test tolerancije na glukozu, naročito tokom trudnoće. Može se smatrati faktorom rizika za pojavu dijabetesa.
Kofein prouzrokuje dodatne otkucaje srca i ubrzava stopu srčanog rada. Povećava krvni pritisak, remeti san i povećava nivo slobodnih masnih kiselina u krvi. Hlorogena kiselina u kafi prouzrokuje najintenzivnije alergije na hranu na koje se nailazi u medicinskoj praksi. Postoje podaci da je zadržavanje tečnosti sporedni efekat kofeina. Jedna pacijentkinja je 10 godina imala problem zadržavanja tečnosti, koji je odmah nestao kada je prestala da pije kafu. U roku od pet dana je izvestila da se godinama nije osećala opuštenije i da je njen problem zadržavanja tečnosti nestao. Kafa prouzrokuje vrtoglavicu, nestabilnost u nogama, depresiju, nervozu, razdražljivost, probleme sa cirkulacijom, rak bešike i jajnika, poremećaje pri rodjenju i čir želuca.
Upotreba pića sa kofeinom i lekova za prehladu i glavobolju koji sadrže kofein je takodje povezana sa razvojem premenstrualnog sindroma (PMS), prema istraživanju 295 studentkinja Bostonskog koledža.
Osobe koje piju kafu, u poređenju sa onima koji je ne piju, imaju veći procenat slučaja viška kilograma, koriste više alkohola i puše više cigareta, i imaju niži poslovni status.
Kafa je glavni izvor kofeina koji se danas koristi u svetu. Kofein se nalazi i u koka koli, crnom čaju i čokoladi. Organizacija Cafe Mundial kontroliše 59% od 4,5 milijardi dolara godišnje trgovine kafom, drugom najvećom robom u svetskoj trgovini (odmah posle nafte). Njena prodaja objašnjava činjenicu kako ovo piće štetno po zdravlje nastavlja da u velikoj meri doprinosi složenim bolestima u ovoj Americi. Ostvareni prihod nigde ni približno ne pokriva troškove za
lečenje bolesti koje kafa prouzrokuje.
Efekat kofeina na srce i krvni sistem je takođe poguban. Istraživači su ustanovili vezu izmedju upotrebe dve ili više šolja kafe dnevno i povišenih nivoa holesterola. Osam ili više šolja kafe dnevno može da izazove nervozu, strah, mučninu i
uznemirenost kod pacijenata koji pate od psihičkih poremećaja (panike). Treće istraživanje je pokazalo da pijenje pet ili više šolja kafe na dan povećava rizik od srčanih problema.
Zbog ranije spomenutih dubokih promena svakako ne izgleda čudno da kofein povećava nivo kateholamina, hemikalija koje se formiraju u mozgu kada je um pod stresom. Kateholamini menjaju sposobnost krvi da se zgrušava, što predstavlja značajan faktor kod srčanih udara. Kateholamini povećavaju krvni pritisak, remete san i povećavaju nivo masti u krvi. Ti faktori doprinose pogrešnom i iskrivljenom razmišljanju koje se javlja pod uticajem kofeina, a svakako su
među uzrocima zamora.
O štetnosi alkohola da i ne govorimo… Detaljno inače o kafi možete pogledati u knjizi “Otvori sa velikim K….” od dr Agate Tres.
.
